[Доцкан пођох из пјане механе]
Доцкан пођох из пјане механе,
Сретох кону у читма сокаку.
Ја јој рекох и два и три пута:
„Коно моја, уклон’ ми се с пута!“
Она мени ’вако говорила: 5
„Мој комшија, шећерли кутија,
Што бих ти се уклонила с пута?
Нисам туња, да ме примиришеш,
Ни турунџа, да м’ у њедра мећеш,
Ни јабука, да загризнеш зубом, 10
Већ ђевојка — кумаш на продају –
Купуј комшо, купуј, моја душо!“
А ја пођох, да мимо њу прођем,
Запе мени ковча од чакшира
За њезине крмзи ћифтијане. 15
Ја се сагех, да ковчу одапнем,
Запе мени синџир од ханџара
За њезину дизију дуката.
А ја пођох да синџир одапнем
См’јешаше се брци и солуфи 20
И падосмо у зелену траву.
Двоје младо конак учинило.
Кад у јутру бијел дан свануо,
Кука, плаче лијепа ђевојка:
Раскинути крмзи ћифтијани, 25
А просута дизија дуката,
Смијешани брци и солуфи.
Ја је водим свом бијелом двору
И узимљсм за вјерну љубовцу.
