Старина Новак и бан Задранин

Извор: Викизворник


Старина Новак и бан Задранин

Вино пију два добра јунака,
У бијелу Задру у Приморју,
У дворима бана задарскога:
Једно ти је бане Задранине,
А друго је дели Новак стари 5
О свачему еглен учинише.
Да шта рече Задранине бане:
„О, Новаче, дели одметниче,
Ти походи све турске градове,
И планине на четири стране. 10
Чудно ти је Босна омилила,
И Сарај'во усред Босне равне,
Највише се око њега скиташ;
Је ли тако богато Сарај'во,
Колико га чувају хајдуци? 15
Па још чудо у Сарајву кажу,
Да су чудне у њему ђевојке,
Пусте кћерке у кавезу расту,
Па се чудно по земљама пасе.
Ето чујем, да казују људи, 20
Што је скоро подрасла ђевојка,
У дворима Хузун-Тефтедара
Да би цура према паши била,
Ил за бана, ил за генерала.
Да ми хођеш избавит ђевојку, 25
И довести у моје Приморје,
Ја бих теби даровао блага,
да мирујеш за годину дана,
нит' да ходаш, нит' да чету водаш.“
Одговара Старина Новаче: 30
„Дели-бане, приморски војводо,
Јест све тако, што говоре људи,
И више је богато Сарај'во,
А и љепше у њему ђевојке;
Ја не чувам сарајевско благо, 35
Већ газије, босанске делије,
Да не чине зулум сиротињи.
А што кажеш, Хусун-аге шћерцу,
Скоро му је шћерца испрошена,
У Авалу, у Јењи-текију, 40
За спахију бега Мехмед бега.“
Проговара бане Задранине:
„О, Новаче, ако Бога знадеш,
Отми мени од бега ђевојку,
Ишћи блага, колико ти драго.“ 45
Новак мучи, ништа не говори,
Не рече му ни оће, ни неће;
Оде Новак, ђе је њему драго,
Ја кад дође гори Романији,
Он дозива свог Грујицу сина, 50
Поткреса му браду и бркове,
И са главе косе на прамове,
Учини се ефенди-муфтија,
Од Авале Мехмед бега бабо.
Оставио злаћану челенку, 55
Натуријо турску амедију,
И на плећа свилену мавлуту,
Ко што носе хоџе и муфтије,
Па посједе дебала ђогата,
Сађе право шехер Сарајеву, 60
Пред дворове Хузун Тефтедара,
Па још неће у бијеле дворе,
Већ тражи, да води ђевојку.
Излазила Хузун-аге љуба,
Њој се Груја од Авала каже, 65
Брже шцерцу Хузур-агинице.
Спремио се мој Мехмед бег сине,
Или сада ил' више никада.
А неће ти купити сватова,
Јер не смије проћи од ајдука; 70
Није мого по ђевојку доћи,
Отишао је цареву Видину.
То га ханка слушати не шћаше,
Ал јој ћерца из кафаза виче:
„Хоћу мајко ићи у Авалу, 75
Кад сам видла бега Мемхмед бега,
Рад њега би у воду скочила,
Камо л не бих пошла за љубовцу.“
Даде ханка на коња ђевојку.
Оде Новак оћера ђогина. 80
Пак не иде, куда ханки каже,
Веће бану одведе ђевојку.
Пређе Новак земље и градове,
Кад је Задру близу долазио,
Тада рече Старина Новаче: 85
„Ено града, моја снахо драга.
И у њему твога господара!“
А ђевојка стидно одговара:
„О мој свекре, авалски муфтија,
Ја сам чула од мог мила баба, 90
Да имаде дванаест џамија,
И осамнест великих мунара,
Све по реду ко високе јеле,
У Авали Мехмед бега твога;
Са мунара мујезини вичу, 95
Одлијеже сва Авала равна.
Ја не виђе високе мунаре,
Већ некакве цркве и крстове.“
За то Новак ни хабера нема,
Даде цуру бану Задарскоме, 100
Бан Новаку три чизме дуката.
Оде Новак Скадру бијеломе,
Па одоре кроји на хајдуке,
Од скадарске свиле и кадифе,
А попуња златнијем гајтаном. 105

Из збирке
Н. Т. К.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Босанска вила, година XV, број 4, Сарајево, 28. фебруара 1900, стр. 60.