Пошетали Ресулбеговићи
Низ читлуке Румениловића,
Сваки носи на руци сокола,
Халил ага на срдашцу руку.
Питала га браћа и рођаци: 5
„Халил ага, иза горе сунце!
„Што ти носиш на срдашцу руку?
„Што не носиш на руци сокола?
„Прођ’те ми се, браћо и рођаци,
„Ја сам скоро цуру испросио, 10
„Па се мени цура препросила,
„Да ј’ за кога не би ни жалио,
„Већ за мога богом побратима.
„Мене побро у сватове зове
„И ишће ми дора под дјевојку, 15
„Хусеина да води дорина.
„Ја ли поћи, ја ли ми не поћи,
„Ја ли побру хатор иштетити.
„Ако одо’, нагледах се драге,
„Ако оста’, жељан остах драге! 20
„Драга ми је тихо говорила:
„Чули, драги, мој први севдаху!
„Сјутра ћу ти испред двора проћи,
„Набјељена и набакамљена,
„А навући на елиф обрве; 25
„Уз дворе ти бајрак прислонити,
„Искаћу ти што у двору немаш,
„Искаћу ти јечма из Јелеча
„И ракије са Демир-капије,
„Искаћу ти вина из Дивина 30
„И духана са девет дућана!“
„Прстен мећем на ногу јој стајем,
„Дувак мећем на ухо јој шапћем:
„Камо вјера, она те убила!“