Везак везла млада Ана,
— Нова невјеста;
У чардаку на шиљтету,
— Близу пенџера.
Гране лози, сузе рони 5
— По бијелом платну;
К њој долази Лазар-беже
— Дјевер најмлађи:
„Шта је теби млада Ано,
— Наша невјесто, 10
Те ти рониш грозне сузе
— По свом ђерђефу?“
Ал говори млада Ана,
— Нова невјеста:
„Твоја мати добра жена — 15
— О злу говори —
Да ја љубим тебе брате,
— Млађег ђевера!
И Бог знаде и св’јет знаде,
— Да те не љубим!“ — 20
Ал ето ти Јован-бега,
— Морског трговца.
Чизме скида, мајке пита:
— „Ђе је Анета?“
„Ено ти је у чардаку, 25
— Не било ти је.
Она љуби Лазар-бега,
— Свога ђевера.“
Иде Јово у чардаке
— Својој Анети. 30
Па се хваћа лијеве бедре
— И бритке сабље. —
Сабља звекну, Ана јекну:
— „Чедо проплака!“
Тад говори Јован-беже 35
— Морски трговче:
„Ето мајко, ето душо,
— Ја те дарива’! —
Покриј Ану аспурлијом
— Чедо чеврмом.“[1]40
Па он јаше свога коња
— Добра ђогата.
Па сусрета Ристан-бега,
— Шуру најмлађег.
„Како ти је мајка твоја 45
— И Ана моја?“
Ал говори Јован-беже
— Морски трговче:
„Добро ми је мајка моја
— Ал није Ана. 50
Ана плећма земљу мјери,
— Је ли широка;
А очима зв’језде броји
— Има л’ хиљада.“
Па се хвати лијеве бедре 55
— И бритке сабље,
Па посјече Ристан-бега,
— Шуру најмлађег.
Па он јаше свога коња
— Добра ђогата. 60
Те он иде у дворове —
— Своје пунице.
Ал пуница коло води.
— Весеље чини.
Па дозива Јован-бега, 65
— Морског трговца:
Оди зете, оди душо!
— Коло хватати; —
Како ти је мајка твоја,
— И Ана моја?!“ — 70
Ал говори Јован-беже,
— Морски трговче:
„Добро ми је мајка моја
Ал’ није Ана.
Ана плећма земљу мјери 75
— Је ли колика.
А очима зв’језде броји
— Има л’ хиљада.“
Па се хвата лијеве бедре
— И бритке сабље. 80
На посјече стару мајку
— Своју пуницу. —
