1. Који чтиш сеј пјесни
2. Ако је исповис сваку злед ка чисти
3. Зовијеше зора дан а славно пролитје
4. Перену стрилицу обрати у милос
5. Што ми је, не вим ја, ни познам чим бољу
6. Очи ме, тужите, јер вас се плач прима
7. Зач правде, мој Боже, љубави овој ни
8. Ставил сам суначце име ја тој вили
9. Што има бит ово што нигда прî не би?
10. Гди је ово суначце?
11. Зач ову, ружан цвит, прослављам сваки дан?
12. Гиздава ружице, тако ти живота
13. Свитовна по себи изврсна нî липос
14. Тко златом опреде косице на глави
15. Вишњи Бог на неби, владалац од звизда
16. Слишите ови суд, молим вас за љубав
17. Ову рич свак, Боже, море чут и рити
18. Прибијела ружице, молим те љувено
19. Камо се тко влада, камо се тко суди?
20. Жељно ме повенут учини љувен стрил
21. Ово свак говори, најлише разуман
22. Ако ћеш, суначце, да те се оставим
23. Тко жели нову ствар да чује сад ходи
24. Кад живот мој пође на службу љувену
25. Коликрат узбијесни, госпоје, мој разум
26. Мнити ће ткогоди, ову вил гди слављу
27. Гиздава диклице, тако ми здраву бит
28. Нигдар ме, суначце, неће јад оставит
29. Ову вил суначце могу зват и велит
30. Молим те, розице, рачи ми рећ хрло
31. Да можем ја теби изрећи, суначце
32. Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди
33. Тако ми младости, госпоје од госпој
34. Свак мени забави гди дају свит људем
35. Ако је оно створ разумни што сцине
36. Ако си гди они знат ки си добра рад
37. Толико ни поље уресно с пролитја
38. Кад твоју гди липос замирих, суначце
39. Крунице повита, џиљу мој гиздави
40. Скрила је тај за цвит два личца весела
41. Тко море да мучи гди се 'е рич вазела
42. Ово ја ку желим јакино срдачце
43. Поваздан ја плачем, ма кад ноћ угледам
44. Не вим ја ини лик овојзи љубави
45. Ову ја од људи чују рич сваки час
46. Гди можем да поју, носећи срдачце
47. Ако је и с штетом и с вел'јом бољезни
48. Ова рич одвика вину се говори
49. Све мољу Богу се је ли гди судац прав
50. Прави ми, мој Боже, нека те прославју
51. Свак овди приступи погледат љувено
52. Покли сам одлучен, од шта Бог избави
53. Ако је на неби овакај љепота
54. За мене цвитак нî ни друге радости
55. Да буде јур страсна љепости овај вил
56. Мој венче зелени и круно весела
57. Зло не вим ја веће неголи слузи кад
58. Погледај свак хрло гди је овај пустила
59. Што веће да живу? Сад је смрт за мене
60. Суначце у литу има врућ толи зрак
61. Да већма замами овај ме срдачце
62. Покли плач, суначце, видиш мој и тужбу
63. Помисли, ружице, мој цвите свих госпој
64. Мој Боже, Боже мој, молим те за радос
65. Све одкле грем дресел, вапије разбор мој
66. Зец тјеран од хрта, по пољих јур биже
67. Свакому све, Боже, а мени, што виђу
68. Слиши ме тужице, уресна ма круно
69. Једа је дај сада пришал рок, суначце
70. Слуга се твој вољу нег цар зват у сај хип
71. За вирно служен'је прид оном од госпој
72. Помоз' ми цвилити свак жеље љувене
73. Молим те, цвите мој, јакино госпоју
74. Закон је љувени да вирно тко служи
75. Досада љувен стрил не ћутих срдачцем
76. Присвитла госпоје која сјаш суначцем
77. Је ли тко на свити да овом љубавју
78. Све чловик што тужи (говоре да је тач)
79. Вели се јер огањ толику има моћ
80. Одкуда сад ова Бога дил изиде?
81. Пријал бих за службу у плату од ове
82. Прјеђе ће суначце у исток западат
83. Ако ме не љубиш, мој венче избрани
84. Јес нарав летушта (ово је ње зламен)
85. Створи Бог крјепостју звир ке вид не сведа
86. Што теби за радос да моју видиш прит
87. При него ја пођу другојзи послужит
88. Не вим ја гди стоје уздиси без броја
89. Не мњу да познаје још овај од госпој
90. Позри свак уреда на славну вил ову
91. Сцијенећи у мени тко зађе далече
92. Приславна госпође, рачи ми рећ овој
93. Вазми ме за слугу, присвитло суначце
94. Молим те, ружице, мој венче гиздави
95. Станимо, љубави, гледати вил ову
96. Примили Блажу мој, молим те ову ствар
97. Ника вил изиде јакино суначце
98. Сличнију под неби, вило, ствар не виме
99. Присвитло суначце, прави ми за радос
100. Што Јудит госпоја кон твоје љепости
101. Гди ми ће вил ова што веће сатворит
102. Перице, у крилу извидај сокола
103. Змија се находи, - ово је истина
104. Славе ја младости инојзи јур не дам
105. Овди нам у коли нику вил Бог изда
106. Не могу не славит тебе ја, суначце
107. Сви ловци ки звири за корис не лове
108. За вел'ју доброту ку сцијењах у овој
109. Дај ми се за милос, госпође, видити
110. Море ли бит радос толика на свиту
111. Ово ти знам рећи: на моју моли смрт
112. Не вим те одкли ја зачет јур славити
113. Нека је друзим све иман'је од свита
114. Слишите ники глас и чујте Бога дил
115. Рец'те ми Бога дил како ће радости
116. Ја не вим која чес толику моћ има
117. Ово је ники дан, слободно могу рит
118. Не могу не жалит тебе цвит од госпој
119. Позирам по танцу, од кога госпоје
120. Коликрат, госпоје, вирно ти послужих!
121. Мнећи ја, госпође, да неће потужит
122. Зашто ја не умрих, госпође од госпој
123. Нер тко је срцем лав и камен у себи
124. Не бî ли, госпође, гди веће ка младос
125. Ако ћеш, цвите мој, за мене што створит
126. Мру, жељом живећи, сваки хип а не дан
127. Поколи, госпоје, нећеш ме за слугу
128. Разми смрт једину ја не вим зло веће
129. Макар тве да увик не виђах младости
130. Изнесе ова вил свој образ гиздави
131. Прави ми, суначце, госпоје од вила
132. Много сам у тузи разлици ја болил
133. А што је живот мој одкли знам љубезан
134. Не мњу мед од пћела да има туј сладос
135. Госпође гиздава, пуна све радости
136. Присвитла госпође, нека знаш увику
137. Дуго ја походим у жељах, госпоје
138. Прибијела ружице, тако ти радости
139. Ако ћеш да сам зван, госпође, блажем све
140. Тко није весел сад камен је, нî чловик
141. Покли ме у дружбу, госпоје, нећ нигдар
142. Ну ми се умоли, присвитло суначце
143. Већа се, мњу, радос, госпоје, не вели
144. Љувена крјепости, каж' моћи теј твоје
145. Велми се крив прави и тогај суд чека
146. Кад годи, ружице, замирим урес твој
147. Вите, ме срдачце желећи умира
148. Што ћете да поју, коју ли пјесанцу
149. Молим те, суначце, да мене не згубиш
150. Ово је џиљ били, ово је сва слава
151. Моћно т' ме одскора овај вил прихини
152. Ако ћеш, ружице, да јоште поживу
153. Молим те љувено, мој венче гиздави
154. Једа је наредно небеском крипости
155. Молим те госпођу, не буди срдцем лав
156. Сваки виш ловац запрегне на ждрилу трудној звири
157. Свитлостју липос просину, кад приде танци вила
158. Ох, што се не чуди заједно са мном сад
159. Слави свак из гласа ову вил гиздаву
160. Нека смрт у муках оћутим до мал хип
161. Сва рајска гледајте у овој госпоји
162. Толику бољезан, госпоје од госпој
163. При бих знал суначце кад зађе гди стоји
164. Да могу животом издворит овуј вил
165. Што сцијениш, госпоје, реци ми за радос
166. Не крије злат пјенез скуп чловик толикој
167. Слатко ти је љубав рит, ну тој ње име нî
168. Слишите, младости, слишите, госпоје
169. Велику т' има чес, велику т' моћ има
170. Мој цвите румени, реци ми овуј ствар
171. Тко ће знат љувен стрил погледа' свак лице
|
|
172. Госпође, слиши ме: толику слас има
173. Тако ми љубави, не вим ја чеса дил
174. Хоћу се, госпоје, помамит за сладос
175. Бог мене чловиком на свиту сатвори
176. Присвитло суначце, тако ми здраву бит
177. Присвитло суначце, ти с' моја госпоја
178. Госпође и круно, у твојо' љепости
179. Камо се тко прави
180. Суначце, умиру несмирном жељом ја
181. Рачи ми рећ за хар како би, суначце
182. Како мож, ружице, одолит срдцем тој
183. Живот мој не жели, госпође, ину чес
184. Не виђу тај урес, не виђу туј липос
185. Колицих видит јес које бих могал рећ
186. Да би ми говорил, мољу те, цвите мој
187. Укажи, диклице, твој позор гиздави
188. Јак трави од поља притужи суначце
189. Помоз' ми свак тужит, кад ову од госпој
190. Слиши ме, ружице, ер ти ћу сад правит
191. Крозашто, ружице, не помниш за мене
192. Тко је ова, Бога дил рец'те ми да ју вим
193. Коли сам у тузи љувеној болио
194. Гди годи личца два изрази овај вил
195. Ово ка достоја да ју свит прослави
196. Приславну овуј вил погледа' хрло свак
197. Што ловац лук и стрил, кад у лов гре, носи
198. Прибијела ружице, мој џиљу гиздави
199. Чудне ти је липости овај вил гиздава
200. Да ме све несрјеће од свита тирају
201. Сада се зват могу и честит и блажен
202. Мисал ми заноси
203. Макар свит да стане, тер што ће говори
204. Молим те, ну ме чуј, тако ти радости
205. Могу ли да не мрем сваки час љувено
206. Молим свих ки слише од ових пјесни глас
207. Ако нî ово ман речено, суначце
208. Мисли се злој не дах, смрт макар да видим
209. Никоје весел'је ови свит сад има
210. Мени ја кад стављен оћутих на глави
211. Море се зват камен и мрамор студени
212. Мореш ли, суначце, изустит рич једну
213. Слатко ме задости овај вил позире
214. Доколе ја жељах видити вил ову
215. Приђе бих знал, Боже, што је сад на неби
216. Китице, ти пођи, доколе пођу ја
217. Нека знаш, суначце, очито умиру
218. Желећи ову вил љувено да здружу
219. О славна липости свитља нер суначце
220. О слава од госпој, анђелска липости
221. Дој, вишњи мој Боже, велику т' има моћ
222. Све би се чловиком вазело говорит
223. Дража је видити, липша нер суначце
224. Под небом ствар већу не желим ни питам
225. Покли т Бог да крипос, ружице, на сај свит
226. Гласом ја дан и ноћ призивам крјепости
227. Што ћу рећ, ружице, покли ме нећ слишит
228. За љувен разговор стојах ја у сјени
229. Драже нî чловјеку послушат нер мени
230. Госпође, за мене говорит нî пјесни
231. Зачух свак гди слави, диклице примила
232. Не могу бити здрав, госпође гиздава
233. Бисере гиздави, бисер те свак зове
234. Мнил не бих нигда ја да они лип образ
235. Много мож, госпоје, мој венче весели
236. Онојзи ку слиђу нî бирек задости
237. Нер тко је камен'је, а свак би могал рит
238. Молим те, суначце, немој ми зазрити
239. Молим се једну ствар твојојзи радости
240. Молим те, суначце, промисли штогоди
241. Госпође, зач просиш јер ми су тужице
242. Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу
243. Слатко ме овај вил позире очима
244. Помисли, ружице, што створи јучера
245. Одколе не скрива овај вил свој урес
246. Не могу не славит дан и ноћ вил ову
247. Свемоги мој Боже, молим те, ако глас
248. За службу сваки час погледах радости
249. Што тужих, тој доста! одколи живот мој
250. Уресна крунице, сва драги каменак
251. Слиши ти ки не мож слишат ме радости
252. Они се весели, они се зове благ
253. Ако ми тко жели од дразих чут радос
254. Чловиче, никога толико срчано
255. Реци ми, ружице, јеси ли без мене
256. Кад личце румено овејзи од госпој
257. Слађу рич чут ни рећ љубави не праве
258. Видити тко жуди што могу небеса
259. Тко жели свитал рај да гледа на свити
260. За друго вил ову живот мој не обра
261. Бирек зна овај вил јер злате ње косе
262. Блажени час и хип
263. Који су у рају чудно се веселе
264. Ако тî прî пође, кому ћеш мене оћ?
265. Честит ти прстенчац, госпође од свих вил
266. Ако још доброта небеска рај стјече
267. Мој цвите избрани, имам ти хар носит
268. Помисли, суначце, о венче бисеран
269. Соколе гиздави, прилијепа птичице
270. Кад ова изиде истоку протива
271. Заповид од виле обслужих, ствар малу
272. Велми се веселих овому дневи ја
273. Што је тој, госпође, реци ми за радос
274. Кад пустиш косице, диклице гиздава
275. Од тебе, суначце, када ја счеках дар
276. Кад види овај вил, која је суначце
277. Једном се ја справљах на нику радос поћ
278. Присвитла госпође, тако ми живота
279. Слатко се весели живот мој, суначце
280. Присвитла од госпој, тако ми живота
281. Гди си ти, камо си који знат све си рад?
282. Камо се тко вели да није Бог ни рај?
283. За љубав јур вел'ју, госпоје, и за хар
284. Што има бит ово, прави ми за твој стрил
285. Докли те, суначце, младос мâ не здружи
286. Нику сам госпоју изабрал служити
287. Истом ми заповиђ а не мол', цвите мој
288. Мој танче љувени, велми те ја мољу
289. Суначцем виђу сја ника вил у танци
290. Рећ ми се јур хоће, ну ме је, цвијете, срам
291. Присвитло суначце, вишњи Бог учини
292. Када Бог ови свит одлучи прославит
293. Тко счека даром дар, мој цвите весели
294. Имам ја госпођу пуну све радости
295. Два драга, дим управ, један се могу рит
296. Кад види овај вил уцвиљен да сам ја
297. Чух гди се сповида да лијепим косами
298. Ако се истина вирује сад моја
299. Избрана госпоје, мој цвите румени
300. Слиш' моју свак младос гди цвили сваки час
301. Нî ми сад живот мој на памет, ружице
302. Већи се јур прирок чловику не створи
303. Јак срце од лава, такођер од мене
304. Гојил сам један цвит од мога живота
305. Од ове тко срјеће већма је надиљен
306. Говоре јур друзи: "Нî веће жалости
307. За мало вримена што постах на двори
308. У вел'јих јес тугах тко је бил прјеђе благ
309. Јурве ми љувена бољезан дотужи
310. Молим те, ружице, погледај на мене
311. Слиши свак тко скровно не држи потаје
312. Ако је који труд што желим имати
313. Још могу рит овој: јес мене тко љуби
314. Што живих у муках, намирит мишљу ја
315. Немој да говору, мој џиљу
316. Јакино тко венчац ружицом укреси
317. Што има бит, Боже, да ова ка је цвит
318. Ово су дви звизде, ово два суначца
319. Завидос која бди како страж дан и ноћ
320. Велми се чуду сад како ме просиш тој
321. За веле вримена не служих ку служу
322. Тко вас је, госпође, љепотом написал?
323. Сви ки сте у танцу, тако вам радости
324. Онај вил ку љубљу поручи један дан
325. Могу рећ праведно, од моје младости
326. Сву тугу приљуту од свита забудем
327. Говору праведно да мојој младости
328. Зач имаш злу вољу, мој цвите румени
329. Све забих тужице од моје младости
330. Молим вас свих окол, немојте зазрити
331. Пјесанце, кад будеш на скуту тој фрави
332. Позри свак, дим управ, међ нами суначце
333. Нека тој добро виш, не сцињу већи дар
334. Љубица, припрос цвит, ну липо зач воња
335. Ну памет постави, гиздава госпоје
336. Могу рећ, одкола знам што је свит ови
337. Слиши ме за љубав, молим те, суначце
338. Грлица, једна звир, кад згуби јур друга
339. Прави ми, ружице, смирно те ја молим
340. Сâм се сам ја забил јес' ли ти он цвитак
341. Одкуд мњах да ме ће огријат суначце
342. Притрпих велик труд за твоје почтен'је
|
|
343. Прјеђе мњах умрити, присвитла од госпој
344. Докле је живот мој, да т' весел не стоју
345. Богме ти умира твој слуга, суначце
346. Свакојзи немоћи чловика нездрава
347. Да живу сто годин како струц тврд и здрав
348. Слиши, свитло суначце, које туге с бољезни
349. Од моје госпође кад чују име ја
350. Зло ти је зла обичај, на виру зло вел'је
351. Тврђи је нере лав, тврђи је нер ками
352. Ако је паклен труд с толиком бољезни
353. Свака птичица жалосно ка поје
354. Ника вил цвит види у мене жут; затој
355. Какав је овој ред ки живот мој обра
356. Дој, Боже, погледај, ки дијелиш радости
357. Свак мене остави, покли сам остављен
358. Не сцијени зло веће на свити моја свис
359. Камо се тко праве да љубав и ње стрил
360. Приблажен тко би знал свршен'ја од ствари
361. Ако тко пожели чут моје добро кад
362. Кад та вил дотече, пружив се јак змија
363. Сада се јур ташто не звони ни поје
364. Ако сам тој рекал, мој џиљу гиздави
365. Кад видим гди радос од ове ку служу
366. Узможна госпође, тко милос ку жуди
367. За веле вримена од моје младости
368. Присвитла од госпој, да буде живити
369. Бисерни цвите мој, бисером свак зове
370. Зач скриваш свој образ од мене, цвите мој?
371. Кроћахта диклице, тако ти радости
372. Да знате, љувени, све љуби живот мој
373. Пале ме срдачце твоја два позора
374. Нека знаш, ружице, мени су с бољезни
375. Жалосна мâ младос, ка покој не има
376. Јак трудан јеленчац пожели водице
377. Нека знаш, диклице, жеља ми дотужи
378. Кроћахта диклице, ако ћеш славити
379. Млађахта диклице, прî него бîх узрил
380. Кад годи, суначце, помислим на твој плач
381. Кад би имал цвит ови лип мирис јак помас
382. Колико разблудно овај вил путем гре
383. Коликрат говору, госпође, с ким на збор
384. Томе твом липости, диклице гиздава
385. Прави ми, цвите мој, покле ми с' госпоја
386. Кроћахта диклице, стиру се, дим управ
387. Ако се напуно мном бринеш и болиш
388. Не љубим, дим управ, нер венем, суначце
389. Кад бих ја теби драг како си ти мени
390. Како се одправљаш, присвитло суначце?
391. Колику има моћ липос тва, госпоје
392. Колико живот мој не мислиш растворит
393. Ова ће још дикла бит мнозим с тужице
394. Мени јур од нова нî веће погодје
395. Прикрасна диклице, кад стану позират
396. Кад та вил уз пјесан на прозор изиде
397. Горчи је живот мој, ох, винче бисерни
398. Вим да мој разговор Купидо сам не ви
399. Кад тај вил одлучи смилит се на мене
400. Коли се он блажен и честит још прави
401. Како се без себе не море живити
402. Кад видих госпоју на росној травици
403. Хрло тец' и свемог тко није досле вил
404. Видиш ли, Љубави, туј вилу међ свима
405. Кад би ум тко ставил на ову ку жељу
406. Како ће да пођу? што памет не ставе
407. Кад та вил дотече за милос ку двору
408. Када се обазре овај вил около
409. Озри се вил ова за дику уокол
410. Ову рич свак вели: не мало тко има
411. Кад међу госпође ова се пригоди
412. Молим те, ружице, озри се на ме сад
413. Млађахта диклице, тако ти љувезни
414. Да сцијеним јер мене слободит море смрт
415. Гди се је сада дил свак, да му говору
416. За љубав од ове смамит се гди нећу
417. Кад једном с том вилом стах да се раздилим
418. Чуда су скровена, чудне ти је нарави
419. Слави свак вил ову, хвали свак ње урес
420. Срчани мој друже, с тебе ми сунце сја
421. Слађу ствар на свити не видих, дим управ
422. Каде ме заупи тај вила јелинком
423. Анђелски танца међ нами једна млађахта вила
424. Што само ја жељах очима видити
425. Кад бих ја теби лик, како си ти мени
426. Имам ја сад смилос прстен злат да сам зван
427. Нî толи онада Саул краљ весел бил
428. Ако сам кому драг, са мном се весели
429. Каде се, суначце, намирим у твој двор
430. Рачи ми рећ управ тко слишиш мене сад
431. Колико да твој двор походит ја зачех
432. Ка је тој помама праведних да твориш
433. Како ја нисам рад и весел задости
434. К оној се одправљам која ме тач обра
435. Како свак не хвали теј образ умиљен
436. Купидо, ки склада пода се вас сî свит
437. Ако ћеш, Стијепо мој, за мене што створит
438. Помисли, суначце, крунице од вила
439. Кад те вил од госпој мене стрил порази
440. Кад та вил угледа гди греду ја хрло
441. Велми је трудна ствар за љубав служити
442. Кад пусти овај глас из усти јак гримиз
443. Кад та вил изиде јакино суначце
444. Кад та вил приступи на мјесто скровено
445. Ово је пришал рок кад ћу рећ: блажен дан
446. Коли је обично гди се је ставила
447. Кад грло јур славје овај вил простри ван
448. Како ја за радос ово сад не вену
449. Ако се благ зове и честит још прави
450. Кад види овај вил која је суначце
451. Како да на пољу, када је с пролитја
452. Како ме страх не би гди бијеше ставила
453. Камо се ки жуде лијепу ствар гледати?
454. Кад годи споменем, мој Боже, ствар ову
455. Како чух да пође госпоја на зелен
456. Како да не вену и личцем не блидим
457. Ову рич свак вели: не много тко има
458. Драго ти је драг бити, драго ти је мила ствар
459. Могу рећ: тач слуга ова ме удвори
460. Досада нисам вил како се жали драг
461. Ово је прилика: старица за пинез
462. Слишите, љувени, да вам се потужу
463. Отиде суначце, отиде љепота
464. Отиде, дим управ, приз море љувен стрил
465. Од Бога већу ствар не желим ни вим рећ
466. Боже, ки царујеш краљевства небеска
467. Тако ми младости, како вас не гледам
468. Тко може да гледа немилу ову звир
469. Њеки се находи у граду траг сада
470. Тко може одолит да личца сузами
471. Ово чух говоре гди вели стар и млад
472. Али је несрјећа, али је узрок твој
473. Које су тужице на твому срдцу сад?
474. Купидов лук и стрил проклинам сваки час
475. Колико овај вил слађе ме позира
476. Од свих је мудрих суд: тко жели што мучит
477. Пођ' да је тко уздан у жену, која је
478. Држ' овој на памет, чловиче, тер нигдар
479. Ако је лип образ у ове младости
480. На свити нî с већом, што сунце обасја
481. Ох, вишњи Боже мој, горко ти уцвили
482. Што сте тач жалосне? што бисте имали
483. Која је овој ћуд у семуј чловику?
484. Присвитла од госпођ, да ли бî срцем лав
485. Сад живот мој обра, одсад се затјечем
486. Да ли тој достоју од тебе, госпође
487. Тко има у себи милости тач мало
488. Не нађох хуђу ствар до данас под неби
489. Не најдох зло веће на свиту вас мој вик
490. Када бîх вазел ја ову вил слидити
491. Кад кога несрјеће одлуче уцвилит
492. Како да говору добро ја на љубав
493. Како се к образу Божјему одправља
494. Колику таји злед ова јур госпоја
495. Камо се ки веле да је труд највећи
496. Купидо сâм да је! дану је још већа
497. Колико да радос згоди се тој вили
498. Оштар ти зуб има проклета ненавис
499. Ако тко има моћ образ лип гледати
500. Колико јес људи, за свих је мени вај!
501. Тко буде раздијељен с великом радости
502. Кад годи, дим управ, дође ми на памет
503. Слатки мој Изусе, смирно те ја молим
504. Кому сад не рижу срдачце сви ножи
505. Слатки мој Изусе, тач сврúћи свис моју
506. О вјерни крстјане ки путем ходите
507. Чловиче, тва љубав чини ме с неба сîт
508. За мал час ну постој, ти који путем греш
509. Омехшај, Изусе, ме срце камено
510. О сину Давидов, љубави горушта
511. Велми ти је горушта, мој Боже, љубав тва
512. Који ће, Боже, суд да ти се за злобе
|
