Sliši ti ki ne mož slišat me radosti

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Sliši ti ki ne mož slišat me radosti
Писац: Шишко Менчетић
251. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Sliši ti ki ne mož slišat me radosti




Sliši ti ki ne mož slišat me radosti,
   koju ćeš rados još čut mojoj mladosti,
ter se sad samohoć [s] životom razluči,
   neka te dan i noć zavidos ne muči.
Jer tvoja što zavis ter jezik prokleti 5
   željaše skončat svis od moje pameti,
sve milos od vile napravi, dim uprav,
   da želno ne cvile me oči za ljubav.
Slava nje i razum za pravdu od službe
   ukaza meni drum da sam njoj od družbe, 10
ter ako sto godin žive nje ljepota,
   sve dni ću gospodin bit od nje života.
Mlados nje hoti toj da vidi tko nî rad,
   a da se sa mnom moj raduje takmo sad,
i da se veseli, dokli mu teče vik,15
   a tko mi zlo želi da bi zlu dionik.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.