Onojzi ku sliđu nî birek zadosti

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Onojzi ku sliđu nî birek zadosti
Писац: Шишко Менчетић
236. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Onojzi ku sliđu nî birek zadosti




Onojzi ku sliđu nî birek zadosti
   obraz nje da viđu pun svake radosti,
nu jošte iznasi svaki čas na prozor
   prosute tej kosi koje su moj umor;
zato joj niz bil vrat na prame sve lete, 5
   jakino preden zlat kada se rasplete;
ter isto dim ovoj: nî način taj na svit
   u koji vlasi svoj' ne stane ona vit.
Pod nebom od zvizda nî, ni će bit potom
   od ove da gizda slaga se lipotom; 10
ja mnju da sunačcu puštala ne bi red,
   ter u svom srdačcu ne ima drugu zled.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.