Scijeneći u meni tko zađe daleče
da želji ljuveni svršeno uteče,
ja zatoj otidoh u tuđe jur strane
ter nađoh, gdi pridoh, veći trud i rane.
Zašto prî u željah samo noć provedih, 5
a dan se veseljah, zač viđah što želih;
a sade noć i dan i s jutrom vas večer
menije je čemeran jak nalip i čemer,
vazdi se ozire gdi mogu viditi
onu ka umire srce me vriditi. 10
Nigdi još priliku ljeposti gizdave
ne vidih ni diku dostojnu nje slave;
dil togaj hoću reć, toj svaki znaj človik,
ljubavi jer uteć ne moreš vas tvoj vik.
Ovo ja sve kusih, jeda bih slobodan; 15
znam da se nasuzih, ali bi sve zaman.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
