Slatki moj Izuse, smirno te ja molim,
daj mi plač i suze, zled moju da bolim,
koja vid zaslijepi od moga života,
a zatoj pokrijepi tvoja me dobrota.
Ter meni daj razum, ter meni dopust' moć,
ter meni ukaž' drum kako ću k tebi doć;
kako ću doć k tebi, prislavni moj Bože,
ar toj steć po sebi život moj ne može.
Zašto sam vas grješnik, zašto sam vas zloban,
za ku stvar zvat človik nijesam se podoban;
ter kako jur krivac, koji sam zal dosti,
teku ja na živac od vječne sladosti,
neka se napiju gdi se već ne žedni.
A zatoj vapiju bez izma sve me dni:
pomiluj, pomili, pomiluj, Bože moj,
pakljenoj ter sili u vlas me dat nemoj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.