Život moj ne želi, gospođe, inu čes
ner jednom veseli da združu tvoj ures;
ter kad mi, sunačce, satvoriš tadi dar,
neću me srdačce da misli drugu stvar.
Još milos da stečem bit s tvojom ljeposti,5
dokoli ja rečem: jurve je zadosti, -
brže bi svitu rok i konac dotekal,
nego bi bil uzrok da bih ja toj rekal.
Bez mire zač velim tvoj ures, diklice,
nesmirno ter želim tvoj obraz i lice,10
koje se meni sni, koga se ne bih ja
nagledal po sve dni, - tolikom slavom sja.
Zatoj trud i želju razumij, ružice,
jer mi nî što želju bez želne tužice;
ter milos htij stvorit mojemu životu 15
da tvoju izdvorit mogu ja lipotu.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
