Komu sad ne rižu srdačce svi noži

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Komu sad ne rižu srdačce svi noži
Писац: Шишко Менчетић
504. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.


Komu sad ne rižu srdačce svi noži




Komu sad ne rižu srdačce svi noži
   videći na križu gdi visi sin Božji?
   sin Božji i človik, vas ranjen, vas izbjen,
   na drijevu vaskolik razapet i pribjen,
u kruni trnovi, kojom mu svu glavu
   činiše Židovi i s licem krvavu.
   Zašto toj ner za nas i za naš neposluh?
   koju stvar do danas ne vidjeh, da ni čuh
da Tvorac pristupi ter se da prodat sam,
   da sluge odkupi. Vruć ti je ljuven plam,
   vruća ti je ljuvezan koja se ucijeni
   da našu boljezan svu svojom zamijeni,
svu svojom zasloni. Jaganjče ki zlobe
   od svijeta sve poni, brani nas hudobe,
   brani nas na putu, brani nas, Izuse,
   za tvoju smrt ljutu, molimo u suze.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.