Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila
Писац: Шишко Менчетић
157. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila




Svitlostju lipos prosinu, kad pride tanci vila,
   ljuveno srce prominu od nje jadovna strila;
jer ona ka gre ohola, s nebes anđel serafin,
   izrani mlados od kola jak ptic sokol peregrin.
Svu Kupida ima krjepos, luk i stril nje dva lica; 5
   kada jo' pogledam ljepos, padne vid k zemlji nica.
Moja moć nije od akvile, ne smim jo' pozrit obraz,
   s koga lete zlate strile u kih je ljuven poraz.
U slavnojzi, dim, Greciji nije njoj, mnju, prilike;
   vazimlju glas Lukreciji nje ljeposti tolike. 10
Navlaš ke hvale serene, po sva mora plovući,
   ponize ime Elene, vrhu svih tuj pojući.
Dil ke pristol naređena s Venerom pored stoji;
   od ki čas je porođena anđelski dvor dostoji.
Ova pride lipos na svit, da ga uresi rajski; 15
   ne kažem vam tko je taj cvit, zač ga držu otajski.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.