Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji

Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
Писац: Шишко Менчетић

163. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

13

Na razumijem je.

Pri bih znal sunačce kad zađe gdi stoji
   negoli srdačce mojojzi gospoji
   zač na me pogleda tač vinu obično,
   tač da mnim od meda življen'je me vično;
a mnokrat odnosi od mene svoj ures, 5
   svoj obraz i kosi, - zatoj smrt meni jes,
   zatoj ću još umit suzami obraz moj,
   dokole razumit budu ja misal njoj.

Напомена[уреди]

Pj. 13: ak. 162, zad. 401. 3 vinu ak. vazda zad. 4 me ak. sve zad. 7 suzami zad. suzama ak.

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.8, Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.