Ova će još dikla bit mnozim s tužice

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ova će još dikla bit mnozim s tužice
Писац: Шишко Менчетић
393. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Ova će još dikla bit mnozim s tužice




Ova će još dikla bit mnozim s tužice,
   ar je sva iznikla kako cvit ružice;
   diklice ja mlađe ne vidih dosada
   kojoj se dal slađe bih da mnom oblada.
Tolika gizda jes slavne nje liposti, 5
   da je pun nje ures ljuvene kriposti;
   nikako pozira toliko ljuveno
   da človik umira i vene skroveno.
Ako li govori, ukaže novu slas
   u kojoj otvori anđelsku rič i glas; 10
   a koga nje kosi ne bi još zanile
   niz grlo ke nosi jakino i vile,
ter preden od zlata vidit su jur meni, -
   one bi sva plata u želji ljuveni!
   Kad ona ljuveno glavicom protresa, 15
   ovo, dim, skroveno ljubav luk rasteza.
Rit me je deri sram: za nje dil život oć
   svaki nje vlas i pram toliku ima moć;
   neka zna svak meni da pamet odijele
   nje ličci rumeni i ruci pribijele. 20
Visok vrat i čelo, puno sve radosti,
   drže me dreselo u željah zadosti;
   sve mi je zamama, sve mi je nepokoj,
   usti nje nu sama smamiše život moj.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.