Mnil ne bih nigda ja da oni lip obraz,
iz koga sunce sja, nosi jad i poraz;
ar kaže u sebi anđelsku dobrotu.
Nu togaj sad ne bi mojemu životu:
razdor mi učini od srca kako lav, 5
koji čas procini da želim nje ljubav;
i pozor izbrani i ličce veselo
od mene sve brani, - zatoj grem dreselo!
Ah, mene zatrudi u ljubav bez lika,
ter nitko ne sudi po ličcu človika!10
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
