Zmija se nahodi, - ovo je istina, -
kada se prigodi da ju tko zaklina,
jur kudom zavije, tu uho neka glas
od riječî ne čuje ke bi jo' strli vlas:
sve meni gospoja ku služu toj tvori, 5
odkole hti moja da mlados nju dvori.
Mnokrat se stah molit nje ličcu ter veljah:
"Ne čin' me tač bolit, gospoje, u željah!"
Vinu mi bi zaman, zač ona procini
me riječi kako san, - živ je Bog istini; 10
na stranu rumena dva ličca obrne,
da ju rič ljuvena na milos ne svrne.
Dil togaj ova reć zmija se ne more
negoli kamen već i mramor od gore,
odkoli ne daje da sam s njom u družbu, 15
i takođ ne haje za moj plač ni službu.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
