Svu tugu priljutu od svita zabudem

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Svu tugu priljutu od svita zabudem
Писац: Шишко Менчетић
326. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.




Svu tugu priljutu od svita zabudem,
   kada se na skutu gospođi ja zbudem,
jer s nikom radosti pričeka tuj mene
   u koj su sladosti od vične spomene.
Zgodih se u tuzi njeki dan velikoj, 5
   ka tuga da suzi učini obraz moj;
ma tom se vidih ja na krilu gospođe,
   od mene ona tja tužica sva pođe.
Vaze me uprašat: "Što cviliš, svilice?"
   a k meni prinašat svoj obraz i lice. 10
Ni to joj još ne bi zadosta što stvori,
   ter sama po sebi prsi bil' otvori.
Da gdi se nađoh tad od vel'je radosti?
   da bih li tadaj rad u svojoj mladosti?
Odsad se ja uvik ne haju od zledi, 15
   pokli nju za moj lik višnji Bog naredi.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.