Ako se napuno mnom brineš i boliš,
molim te sad, kruno, da mi se umoliš;
toliko malu stvar satvori za mene,
neka ti imam har do vječne spomene.
Ali me sad sprži i skonča' jadovno,5
ali mi izvrši rečen'je ljubovno
koje mi obeća praveći: "Nut, nemoj
koja bit nesrjeća, a zvat se ć vas vik moj."
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.
