Pribijela ružice, tako ti radosti

Pribijela ružice, tako ti radosti
Писац: Шишко Менчетић

138. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

* * *

Pribijela ružice, tako ti radosti,
   odnesi tužice od moje mladosti!
   Tako ti ljubavi, gospođe od gospoj,
   kadgodi izbavi žalosti život moj;
kadgodi izami iz tuge svis moju, 5
   neka se ne smami: zač se toj sve boju.
   Ali čin' smrt prika da mi da skončan'je,
   ali mi daj lika tve ličce sončan'je;
ter dopust' u tvoj kril njeki dan mene prit,
   neka me ljuven stril ne čini želno mrit, 10
   neka dni ne traju u gorke ljubezni
   koje me skončaju jakino boljezni;
koje me sve znobe jakino slana cvit
   i meni smrt kobe prî nego hoće svit,
   ter, svitlo sunačce, želeći tvoj obraz, 15
   željno me srdačce topi se kako mraz.

Напомена

Извор

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.