More li bit rados tolika na svitu,
more li tuj slados pčela nać u cvitu,
koju ja nahodim u tebi, diklice,
kada se prigodim viditi tve lice?
Ali ti govoriš, ali tî svoj pogled 5
pogledat otvoriš, mni mi se, sve je med,
mni mi se, sve je slas; toliku ima čes
pozrin'je i tvoj glas: jur mnozih smamil jes.
Rič kada izusta tvoj razum, gospođe,
človik se dopusta umriti da pođe; 10
a toli jes pitom tvoj pogled gizdavi,
er mnozi stan i dom cić njega ostavi.
Ja rekoh, reć uprav, da su sve sladosti
i da je sva ljubav u tvojoj mladosti,
svakoga jer milo i slatko pogledaš; 15
ter komu tim, vilo, razgovor da ne daš?
Ako mi još ljubav ne vara srdačce,
ter ja smim reć uprav, ti s' moje sunačce,
ti s' moja sva gizda, ti s' hvala gizdava
od koje do zvizda slove glas i slava.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
