Sve odkle grem dresel, vapije razbor moj:
"Ako ćeš bit vesel, služiti već nemoj."
I toj stah potvrdiv. Ali ti gre Ljubav,
većma se rasrdiv negoli na zvir lav;
skriti se gdi ne vih, a ne bih oružan, 5
tere se prida nj svih, da mu se dam sužan,
mneći će takoj proć. Ali luk rastegnu
i zlat stril sa svu moć, ter k meni opregnu,
vas da se htiše strt. Tolik ja vidiv gniv,
"Počtenu volim smrt, rekoh, ner stati živ." 10
Ne sčekah ispusta. Takođ toj od mene
tko vidi, svak usta, jak da nas lav ždene.
Danu sve upusti, a za mnom poteče,
tere glas izusti: "Uteći neć," reče;
otvori sva krila i ne znah kad stiže: 15
ovo t' mi taj strila srdačce još riže.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
