Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni
Писац: Шишко Менчетић
228. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni




Za ljuven razgovor stojah ja u sjeni
   pod jedan lip javor na travi zeleni,
kad vidih vil jednu da k meni doteče,
   koja mi rič mednu iz glasa tuj reče:
"Ali si na ovo sunačce izišal, 5
   ali je što novo što si tuj sam prišal?"
Pomni me srdačce da ovo učini,
   zašto se sunačce sama jur procini;
zato jo' rekoh ja: "Moj cvite rumeni,
   sunce me obasja, kad pride ti k meni; 10
a što mi još veliš što sam ja ovdi sad,
   ter ako znat želiš, tebi sam kazat rad:
svak koga jur tište ljuvena služen'ja,
   on, prave, ne ište od ljudi združen'ja,
da cjelje gospoju razbira od službe; 15
   zatoj ja sad stoju sam ovdi bez družbe."



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.