Gospođe, za mene govorit nî pjesni,
ar život moj vene cjeć tvoje ljubezni,
ter meni proplakat većma je obično,
većma je uzdihat i cvilit prilično.
A toj znaš i sama da tvoje radosti 5
vel'ja su zamama mojojzi mladosti;
ner ako ne haješ i znat se ne činiš,
ter mene puštaješ ljuveno da hiniš.
Ako jur odluči navlašto činit toj
dokli se izmuči ljuveno život moj, - 10
da ti Bog satre moć i tvoju odluku
ku činiš dan i noć da patim tuj muku.
Nu to li ne znaš još me željne ljubavi,
neka ju znati mož, nu pamet postavi:
ovo ti dim uprav, prisvitlo sunačce, 15
za tvoju da ljubav vene me srdačce;
za tvoju još rados život ću izronit,
ako me tva mlados ne bude zaslonit;
ako me tva ljepos ne bude pomilit,
ljuvena, znaj, krjepos smrt mi će udilit. 20
Hotij toj virovat, ružice, Boga rad,
neka ja mirovat za mal hip budu sad.
Reci mi takođe ako me neć ljubit,
prisvitla gospođe, da mi nî dni gubit;
da te daj ne slavju, ka slavu, mnih, da hoć 25
zaplatit ljubavju i da me neć tač oć.
Li da te ne želim, činit ja ne mogu;
danu se man, velim, ne služi ni Bogu!
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
