Gorči je život moj, oh, vinče biserni,
negoli bil'je toj i nalip čemerni,
cvileći ljuveno, smišljaje svaki čas
tve ličce rumeno od koga slove glas.
Svak ima razgovor gdi tvoja ljepos sja, 5
i minut kroz tvoj dvor svak more, nego ja
ne smim te viditi; danu sam sâm uzrok,
da t' za me sliditi ne bude ki prirok.
Ar smišljam kad prije sve biješe rič tvoja:
"Boga dil, da ti je pridana čâs moja." 10
Također ja pravljah: "Neka sam, vilo, tvoj!"
ter život postavljah u ruke tvoje moj.
Počten'je tve ne bi pridano meni man,
a ne znam da tebi jesam li ja pridan.
Neka t' se još pridam, čin' da se ne zgubim, 15
čim te se nagledam i ličca naljubim.
Ovo ki obita ime tve proslavit,
komu ti da svita da ga neć ostavit.
