Sada se zvat mogu i čestit i blažen
i hvalu dat Bogu što sam bil poražen,
jer ovaj od gospoj ku stavljam na nebi
ne skriva obraz svoj, što nigda prî ne bi.
Sad mi da ufan'ja da se ja pojavim 5
i da se zdihan'ja želnoga izbavim.
Mimo sad ne žuđu u mojih odlukah
ner da se pobluđu malo njoj u rukah,
volja da u moj kril postavi pristol'je;
inako ljuven stril izvidat nî kol'je. 10
Nemoj mnit tkogodi malu stvar da želju,
da mi se sve zgodi sad ovo što velju;
da kad me zadosti pozire ljuveno,
još sčekam s radosti nje ličce rumeno,
od koga, Bože, kad oćutim družbu ja, 15
onda ću reći: sad sunačcem meni sja.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 499 година.
