Kad godi, sunačce, pomislim na tvoj plač,
vazda me srdačce proleti oštar mač;
ar ja mnjah tvoj obraz i ličce biserno
skopnit će kako mraz cvileći čemerno,
tere sam sebi rih: gleda' joj pozore, 5
bi li bil manji grih da crkvu razore
onimi ki bolit činiše nje lipos?
zač Božja odolit ne može toj kripos.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.
