Bože, ki caruješ kraljevstva nebeska

Bože, ki caruješ kraljevstva nebeska Писац: Шишко Менчетић

466. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.

---

Bože, ki caruješ kraljevstva nebeska,
   ter vidiš i čuješ sva djela zemaljska,
kako mož nenavis trpiti toliku,
   ka oštri svoju svis na me, tvu priliku?
Tekući jošte gre s naporom kako lav, 5
   ter obla da poždre hoće me, dim uprav.
Ako me ti, Bože, ne budeš slobodit,
   veće se ne može ni gledat ni hodit;
zašto mi drum i put s oružjem zasijeda,
   mač je nje jezik ljut, gorči je od ijeda. 10
Nije mač, nije vrid, nu je tris s nebesa
   koji me srita sprid ter život rastresa.
A zatoj hoću rit, prislavni moj Bože, -
   er tebi ništor skrit na svit se ne može,
ti poznaš istinu, zač si sam istina, - 15
   satri zlu krivinu tvoja moć jedina!

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.