Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit
Писац: Шишко Менчетић
227. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit




Što ću reć, ružice, pokli me neć slišit
   ni mi ćeš tužice ljuvene utišit?
Jer što ja govorih sva moja godišta
   i službu ku stvorih, ti scijeni za ništa.
Zatoj me ostavi, izbrani cvite moj, 5
   kad za lik ljubavi neć mi dat obraz tvoj.
Možebit, da tebe ne poznam ja dosad,
   ne bih sad od sebe viditi konac rad;
volja još da zlobom budem ti služio,
   mnju moju da s tobom ljubav bih združio. 10
Nu jer bih prav sužan prid tvojom ljepotom,
   togaj dil ja dužan birek sam životom.
Da vidiš ti, Bože, jer ovu človik živ
   trpiti ne može nepravdu i nje gniv;
ovo ja na svit saj ne imam stvar inu 15
   negoli gorki vaj za druzih krivinu.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.