Človiče, nikoga toliko srčano
ne ljubi, bez koga živit je skončano;
zašto ćeš život svoj u ruke smrti dat,
pokli se dragi tvoj drugi tî može zvat.
Ter kada kon tebe ne vidiš stvar tvoju,5
ne vidiš sam sebe negoli smrt svoju;
ar veći ne veli na svit se nepokoj
ner drazih tko želi, kako zna život moj.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
