Mneći ja, gospođe, da neće potužit

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mneći ja, gospođe, da neće potužit
Писац: Шишко Менчетић
121. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Mneći ja, gospođe, da neće potužit




Mneći ja, gospođe, da neće potužit
   pravedno tko pođe i virno poslužit,
   ter tvoju tuj ljepos, sunačcem koja sja,
   sa svu moć i krjepos poslužih virno ja.
Ter ovo li tužim, ter ovo li venu 5
   pravedno er služim tvoju moć ljuvenu;
   ku pravdu u ehar tva ljepos obrati,
   ter mi je nova stvar toj čudo gledati.
Ko čudo da ja vih, ne bih sad žalovan,
   od ljudi ne bih svih prstom sad kazovan, 10
   ni bih bil prilika pakleno' boljezni
   ka čini dovika svis moju da bijesni.
Nu ne mnih da će toj satvorit tvoj pogled;
   zatoj ja ovi moj privrnut mišlju red:
   pokli mi dosade za dobro bi nehar, 15
   jeda me dopade za zlobu ljuven dar.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.