Koliko jes ljudi, za svih je meni vaj!
Nitko se ne bljudi od brige ni čuvaj,
ar se su u mene sve muke zbrale sad,
najliše ljuvene, u kih je gorki jad.
Ter kako kopni led na gorko sunačce,
tako sad svaka zled skonča me srdačce;
ar ona od gospoj na me se razgnivi.
Zatoj dim sebi: poj, ter veće ne živi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.
