Kad vidi ovaj vil koja je sunačce
da komu od nje stril izrani srdačce,
anđelskom ljubezni uresi još obraz,
da s većom boljezni željnomu da poraz,
ter ktomu vazme moć, a reče još sluzi: 5
"Ovi će dan i noć skončat se u tuzi."
Ovo čuh od sluge, a zatim od nje znah,
od take ter tuge i mene stiže strah.
Zatoj mi mnozi još "Parja' strah, - sve prave, -
izdvorit pokli mož nje ličca od slave." 10
Ter ovo ja velju, pokli mni diku toj:
ne prid' jo' u želju, - more strt život moj!
Da bi me satrla! nu je zlo život zal;
tko želi nje grla, on ima vas pakal.
Tko ljepos nje žele, mnozih sam vidil ja, 15
smrti se vesele, a tire život tja;
zašto im da poraz, a pak lik zabrani,
zač za me svoj obraz i ličce još hrani.
Ter ako uzmože ovako bit, velju,
dovijeka, moj Bože, da t' ino ne želju; 20
er kada ja stečem u družbu nje mlados,
iz glasa tuj rečem: ovo je sva slados.
Zač bi me u raju scinil svak, dim uprav,
da vidi gdi traju u milos i ljubav.
