Povazdan ja plačem, ma kad noć ugledam,
malo je da mačem sam sebi smrt ne dam;
er pridu na mene, jakino na trudna,
sve želje ljuvene i misal razbludna.
Rad toga umiru, ter na se poziram 5
gdi suze izviru svakčas ke podiram;
a zatoj utišit neće se svis moja,
dokli me uslišit ne bude gospoja.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 494 године.
