Ljuvena krjeposti, kaž' moći tej tvoje

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ljuvena krjeposti, kaž' moći tej tvoje
Писац: Шишко Менчетић
144. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Ljuvena krjeposti, kaž' moći tej tvoje




Ljuvena krjeposti, kaž' moći tej tvoje
   vrh slavne ljeposti od ove gospoje,
   koja te ne scini ner mlada djeteta,
   koja te ne čini blažena ni sveta.
Tuj ukaž' vel'ju moć, tuj iskus' zlat stril svoj, 5
   a nemoj na me doć koji sam vinu tvoj;
   ar ti se ne prima, zašto si zlamenit,
   zašto tuj ćud ima tko nije plemenit.
Onoga porazi ljuveni tvoj plamen
   tko ti se u snazi čini drug i takmen; 10
   to je čâs i prava oholas na sviti,
   i ta je prem slava dostojna slaviti.
Tuj ako dobudeš, tuj ti će bit dika,
   neka se ne budeš zabiti dovika,
   neka tve počten'je more sjat sve vrime; 15
   tuj se će u čten'je postavit tve ime.
Ar što je jer dobi ti mlados jur moju?
   drugo se podobi na vel'ju moć tvoju.
   Nu mi je mislit trud tko te se jur poni,
   pokli se prid tvoj sud vas sî svit pokloni; 20
pokli se govoriš da imaš svu oblas,
   dosta bi da tvoriš deseto što te 'e glas.
   Zatoj bih rad ovoj koja je sunačce
   da u nje poraz tvoj postaviš srdačce;
da malo povene u željno' ljubezni, 25
   neka me ljuvene razumi boljezni;
   neka zna ljuven blud u kom je tvoja moć,
   neka zna željni trud ki patim dan i noć;
neka zna svaki hip što je san i nesan,
   i kolik jes nalip služiti sve zaman. 30
   A zatoj hrlo pođ', dokli mi čuješ duh,
   ter ovu od gospođ prit na tvoj čin' posluh.
Danu ću ja reći: zašto mi svis vene?
   zač te je strah veći ner deri i mene;
   ter brže nje ljepos ne smiš jur ni pozrit, 35
   a ner tva da krjepos može njoj vrha prit!



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.