Kolikrat uzbijesni, gospoje, moj razum
da veće ljuvezni ne slidim ni nje drum,
da veće ja tirat ljuven stig ne budu
ki čini razdirat život moj u trudu.
Većekrat, gospoje, sam sebi govoru 5
da pjesni od tvoje ljeposti ne tvoru,
da pjesni ne pišu ni spijevam od tebe,
jer za njih razdižu ljuveno sam sebe.
Nu ova misal sva odlukom otide,
kad slavna lipos tva kako raj izide, 10
noseći obraz svoj jakino sunačce.
Tuj se ja stvorim tvoj a ti me srdačce,
i tadaj protrnu u željah ljuveno
ter moje privrnu mišljen'je skroveno;
a vazmu tvoj ures iznova sliditi 15
ki sličan slavi jes svakojzi na sviti
i koji dostoja da se ti praviš još
od gospoj gospoja, pokoli toli mož;
pokoli svu moju privrnut mož misal,
koju sam na tvoju zapovid zapisal.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
