Prisvitla gospođe, neka znaš uviku

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Prisvitla gospođe, neka znaš uviku
Писац: Шишко Менчетић
136. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Prisvitla gospođe, neka znaš uviku




Prisvitla gospođe, neka znaš uviku
   pamet mi ne pođe zavidit človiku;
a tebi zavidih i tvomu životu,
   kon tebe kad vidih anđelsku lipotu;
kad vidih kon tebe onu vil gizdavu 5
   ka slove od sebe, dostojna za slavu;
tere se veselih, vidiv tvoj obraz lip,
   i moćno poželih vidit se u tvoj hip.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.