Pravi mi, ružice, smirno te ja molim

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Pravi mi, ružice, smirno te ja molim
Писац: Шишко Менчетић
339. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Perica.


Pravi mi, ružice, smirno te ja molim




Pravi mi, ružice, smirno te ja molim,
   zač imaš tužice, neka se jur bolim,
er viđu tva mlados da ćuti dresel'je,
   ka biješe prî rados i rajsko vesel'je.
Rači mi, cvite, reć jeda sam ča ja kriv, 5
   zašto, dim, na svit već ne bih rad stati živ;
jer kada naziru prisvital tvoj obraz,
   srdačcem umiru i kopnim kako mraz.
Cić koji čas mene gdi vidiš, taj hrlo,
   kako cvit ki vene, prikloniš tve grlo; 10
a sad se potuži, ličca ti pomrče,
   ter tvomu jur sluzi mni da se na nj srče.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.