Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj
Писац: Шишко Менчетић
166. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.


Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj




12


Njen pogled, moj život.


Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj,
   koliko svoj ures ovaj vil od gospoj;
   ne da se pogledat, ne da se viditi, -
   volil bih da ne dat može mi živiti!
Ma neka još reku (što ne mni mâ pamet): 5
   mogla bi človjeku život dat i vazet,
   kako ga vazima svaki čas, gdi brani
   obazrit očima svoj ures izbrani,
kojim bi jur dala živit mi svršeno,
   da mi se nje hvala da pozrit ljuveno; 10
   istinu ter velim: nisam živ ni ću bit,
   dokole ja želim nje lipos obazrit.



Напомена[уреди]

Pj. 12: ak. 165, zad. 304.

Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.7-8, Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.