Ne krije zlat pjenez skup človik tolikoj,
koliko svoj ures ovaj vil od gospoj;
ne da se pogledat, ne da se viditi, -
volil bih da ne dat može mi živiti!
Ma neka još reku (što ne mni mâ pamet): 5
mogla bi človjeku život dat i vazet,
kako ga vazima svaki čas, gdi brani
obazrit očima svoj ures izbrani,
kojim bi jur dala živit mi svršeno,
da mi se nje hvala da pozrit ljuveno; 10
istinu ter velim: nisam živ ni ću bit,
dokole ja želim nje lipos obazrit.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.7-8, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
