Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu
Писац: Шишко Менчетић
67. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu




 
Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu,
   ako mi bit može u milos da priđu;
jer ovo od raja zlamen'je na svitu
   koje se potaja jak miris u cvitu.
Svidoči nebesom ovaj vil gizdava 5
   kakvim je čudesom uresna njih slava;
mani sja u gizdah, kako cvit u kruni
   i mjesec u zvizdah kada se ispuni.
Vazel bih dovik ja ovi dan da bude,
   i da mi pamet tja sve misli zabude, 10
neka se nagledam ljeposti na volju
   a veće da ne da m' u željah da bolju.
Dobro bih ja tada mogal se zvat blažen,
   zovu se i sada, zasveer sam poražen
odkole sunce m' sja, ter dil nje tužiti 15
   volju ner inu ja ljuveno združiti.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.