Svakomu sve, Bože, a meni, što viđu,
ako mi bit može u milos da priđu;
jer ovo od raja zlamen'je na svitu
koje se potaja jak miris u cvitu.
Svidoči nebesom ovaj vil gizdava 5
kakvim je čudesom uresna njih slava;
mani sja u gizdah, kako cvit u kruni
i mjesec u zvizdah kada se ispuni.
Vazel bih dovik ja ovi dan da bude,
i da mi pamet tja sve misli zabude, 10
neka se nagledam ljeposti na volju
a veće da ne da m' u željah da bolju.
Dobro bih ja tada mogal se zvat blažen,
zovu se i sada, zasveer sam poražen
odkole sunce m' sja, ter dil nje tužiti 15
volju ner inu ja ljuveno združiti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
