Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави

Додај везе
Извор: Викизворник

Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958.

COBISS.SR-ID - 523316374 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/ubni/523316374)

11. СЕДЕЊКЕ[уреди]

Препевке:

     Кад старији заспе, на седељкама почиње препевање. Девојке са једне седењке препевају девојкама на суседној, или којој другој седењки у селу. У њкма спомињу имена момака и њихових девојака и поједине моменте iз њихових односа. Ради шале, на седењкама се преpева и старим људима и женама па и удовцима и удовицама.

Ево неколико стихова тих препевки:

РАЗЛИЧИТЕ ПЕСМЕ[уреди]

додолске:


ЛАЗАРИЧКЕ ПЕСМЕ[уреди]

Мушкој деци[уреди]

Одраслој деци и ђацима[уреди]

Дечацима[уреди]

Момцима[уреди]

Регрутима и војницима[уреди]

Побожним људима[уреди]

Ожењеним млађим људима[уреди]

Старијим ожењеним људима[уреди]

Кмету и одборнику[уреди]

Малој женској деци[уреди]

Девојкама[уреди]

Девојкама удавачама[уреди]

Препевке момцима и девојкама[уреди]

Браћи и сестрама[уреди]

Мужу и жени[уреди]

Сестрама и девојачком дару[уреди]

Другарицама[уреди]

Јетрвама[уреди]

Млађим женама[уреди]

Младим удовицама[уреди]

Старим особама[уреди]

Шаљиве и слободне лазаричке песме[уреди]

Песме за кућу и друге[уреди]

Воденици[уреди]

Винограду[уреди]

Козару и козама[уреди]

Чобанима и овцама[уреди]

Свињи[уреди]

Кравама и воловима[уреди]

Коњу[уреди]

Кокошки[уреди]

Пчелама[уреди]

Песме за пчеле се певају око кошница. Домаћица стави паницу с водом близу пчела и донесе здравац и маточину. Лазарице док певаји трипут обиђу кошнице, а лазар здравцем и маточином их попрска.

Песме за берићет и стоку[уреди]

Мачки се пева[уреди]

Кучки[уреди]

Ветрењачи[уреди]

КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ[уреди]

Кад краљице наиђу у кућу, певају:

Кад излазе из куће певају све:

Момцима се певају[уреди]

Девојкама[уреди]

Ожењеним[уреди]

Удатим женама[уреди]

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди]

Бадњидан - Бадње вече[уреди]

Божићне песме[уреди]

ПЕСМЕ[уреди]

     Становници Лесковачке Мораве одувек су се одликовали смислом за стварање лирских песама. У њима је лиризам лак и ведар; али има добар део песама у којима се још увек осећа траг робовања.
     Пева се у разним приликама: уз послове, на свечаностима, на седељкама и свадбама, уз празнике, уз стоку, при чувању винограда, на жетви итд. Песме старинске певају се отегнуто и свршавају обично са једним отегнутим „и“. Исто тако се певају и песме на седељкама и мобама, које инокосна домаћинства приређују зими кад се преде вуна.
     Готово све песме певају се „у један глас“. На свадби обично доведена снаха мора да отпева коју песму. Њој тада помогне нека од девојака. Млада, окренута гостима, обично према куму и старом свату, ухвати се са једном од девојака исиод руке и онда у један глас певају. Кад певају момци, они се загрле и идући тако загрљени певају.
     Песме се певају и поскочкце исказују и при свирању гајди. Раније су гајде многи знали да свирају, али је таквих сад сасвим мало. У новије време и блех музика је прилично потиснута хармоником. Она је прихваћена поглавито из економских разлога. Јер за добру блех музику треба шест до седам свирача па их треба, нарочито о свадби, хранити и дати им преноћиште за три дана, колико углавном свадба траје. У хармонике свирају и Срби и Цигани. У колу сви знају разноврсне поскочице, које се односе на играче, на поједине њихове особине, на особине појединих села итд. Певајући убрзаним темпом, они потстичу играчки жар у колу.
     Од инструмената се употребљавају: дудук, двојнице, гајде, труба и хармоника. Виолина (ћемане) се не цени као рецимо хармоника или труба, „Ћеманџија“ има још у Лесковцу и они свирају на свадбама и пазарним даном по кафанама,
     Што се тиче порекла појединих песама, треба рећи да оне долазе или из Заплања или из Јабланице и Пусте Реке. У новије време песме се преносе из разних крајева радном службом у војсци итд. Песме из Заплања одликују се од лесковачких и по мелодији и по самом тексту, јер у њима има неких говорних облика каквих нема у дијалекту становништва Лесковачке Мораве („дојде" „појде“ и др.).

Седељачке песме[уреди]

У одељку о седељкама, навео сам неколико типичних песама које се нарочито односе на седељке и које се, такорећи, обавезно на њима певају. На многобројним сличним састанцима, које народ такође назива „седењкама“, певају се и ове песме.

Треба напоменути да се на седељкама певају и друге песме, које се иначе певају и другом приликом.

Жетварске песме[уреди]

Песме које се певају у винограду[уреди]

Песме које певају чобани и чобанице[уреди]

Чобанске поскочице („препевке")[уреди]

Породичне песме[уреди]

Свадбарске песме[уреди]

Главније свадбарске песме, које указују на смисао извесних радњи и имају неку функцију у свадбеном обреду, ушле су у опис свадбе. Овде доносимо песме које се најчешће певају о свадбама, иако по садржини многе од њих и не личе на песме о женидби.

На свадбама се певају и друге севдалинске народне песме, као:

Старинске и родољубаве песме[уреди]

Славске песме[уреди]

Хумористичне[уреди]

Песме у колу[уреди]

Песме из доба окупације 1941—1944.[уреди]

За време бомбардовања градова у Србији 1943/44 године, Лесковчани су приликом узбуна бежали из града у околна села и на брдо Хисар. Из тога времена потекли су ови стихови:

ДЕЧЈЕ УСПАВАНКЕ И РЕЦИТАЦИЈЕ[уреди]

ДЕЧЈЕ ИГРЕ И ИГРЕ ОДРАСЛИХ[уреди]

Басме[уреди]

Референце[уреди]

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Живот_и_обичаји_народни_у_Лесковачкој_Морави&oldid=131150”