Мајка Стану вика
Из лојзе зелено:
„Стано, ћеро, Стано,
Који оној беше,
Крај теб’ што стојеше?“ 5
„Мајке, стара мајке,
Ја га не познавам.“
„Кад га не познаваш,
Што га не искараш?"
„Ја га искарујем, 10
Он неће да иде
Без тој бело лице.“
„Стзно, ћеро, Стано,
Ти му дади лице,
Па нека си иде!“ 15
„Мајке, стара мајке,
Ја му дадо лице,
Он неће да иде.“
„Стано ћеро, Стано,
Ти му дади очи, 20
Па нека си иде.“
„Мајке, стара мајке;
Ја му дадо очи,
Па неће да иде
Без туј рамну снагу!“ 25
Певач, место записа и напомена
Бабичко
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 634.
