Вилни коњи

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


[Вилни коњи]

Вилни коњи,
ако су зоби расипани,
ја ћу ви зоб саберем,
и назобићу и зауздаћу вилни коњи;
зауздаћу, оседлаћу, 5
мили коњи окитићу.

Нису узде к’ко узде,
но су узде сјајне звезде;
а седло је сјајно слунце,
а китке су лепо цвеће. 10

Сваком коњу зоба даћу,
коме девет, а ком десет кила.

(102, с. 576-577)



Певач, место записа и напомена[уреди]

Од вилни коњи. Бајалицу вилним коњима саопштила ми је врачара Катица из Горине.

Катица Горинка болесницима отсече над сагнутом главом 3—4 см платна. Тај мали исечак она иситни и стави у врелу воду. У исто време у ту воду спусти неке траве и „пустињске“ нитке. Кад се вода охлади, њоме поспе болесника. Тај посао Катица обавља само уочи младе среде и прима новчану награду.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 576-577.
  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 260. бр. 426.
  • Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 73.