[Синоћ Дена вечерала]
Синоћ Дена вечерала,
Вечерала, воду пила
И попила љуту змију.
Бела Дена болна лега,
Болна лега, ће да умре. 5
Никој Дену не верује.
Кој верује дом га нема —
Отишеја у Совију,
Да прекупи девет села.
Прекупија девет села, 10
За десето крчму пије.
На чашу му абер стиже:
„Ајде, момче, млад трговче,
Дена ти је млого болна,
Млого болна ће да умре, 15
Ега би гу дом затекја!“
Рипну момче, млад трговче,
Јану коња годишњаче
Ајде, ајде по тај пута,
Па кад дође близу села, 20
Белу Дену браћа носив.
„Станте, станте, браћо мила,
Да ја видим милу Дену,
Да л’ је Дена ко што беше?“
Бела Дена пребледела, 25
Црни очи преклопила,
Т’нка уста истакмила,
Беле руке пресавила.
Двеста даде те стануше,
Триста даде заклопише! 30
