Родила дуња две дуње,
Чувала мајка две ћере.
Једнојзе име Јелена,
Другојзе име Марија.
Запроси Јелен Јелену. 5
Преличи мајка Марију,
Те узе Јелен Марију.
Па пође Јелен с Марију
И дође близо до Дунав
Па фрљи Јелен Марију, 10
Фрљи гу, море, у Дунав.
Прошла си од т'г година,
Отиде Јелен у бабу.
Пита си сваја Јелена:
„Зете, Јелене, зете, 15
Што ми работи сестрица?“
Свајо, Јелено, свајо,
Од сестру имаш поздравље,
Мушко ву чедо на руке,
Кидљиво платно на разбој, 20
Да дођеш да ву помогнеш.“
Пође Јелена сас зета,
Па кад дођоше до Дунав,
Јелена пита зета си:
„Зете, Јелене, зете, 25
Што се белеје, оној крај Дунав?“
„Белејев се, мори, белејев,
Сестрине коске, Јелено.“
Цвилну Јелена до Бога.
Јелен си сваји збореше: 30
„Ћути, Јелено, не плачи,
Тешка је, свајо превара!“
Певач, место записа и напомена
Рада Тонић, из Лесковца
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 631.
