[Пошла Стана сас Јована]
Пошла Стана сас Јована,
Сас Јована милог брата,
У Белграда да купује.
Куповаше па пођоше,
Па пођоше низ горицу, 5
Низ горицу, при водицу.
Јован Стани проговара:
„Јоми, Стано, бело лице,
Бело лице и ручице, —
Да ти љубим бело лице!“ 10
Проговара лепа Стана:
„Чујте, горо, чујте водо,
Да кажете мојзе мајке,
Да ми прати аршин плзтно,
Аршин платно, два широко, 15
Да покријем бело лице,
Бело лице и ручице,
Да ја рипнем у бел Дунав,
Да ме једев морске рибе,
Мене браћа да не љубе!“ 20
