Завришта ми коњ зеленко,
Тамо доле, у ливаде,
У ливаде некосене,
Некосене, неберене.
Питала га сва дружина: 5
„Зашто вриштиш, коњ зеленко
Да л’ од пута каменита.
Ел’ од трње грмедине,
Ели вриштиш за зобницу?“
„Ни од пута каменита. 10
Ни од трња грмедине,
Нити вриштим за зобиицу;
Ујаша ме стари газда,
Па ме шеће низ чаршију,
Па ме веза за дирека, 15
Па улеже у кафану,
Па си пије рујно вино:
„Здрав си, жив си, танка Стано!“
„Здрав си, жив си, газда Ђоко!“
