Уали се лудо младо,
Ноће иде крај седењке,
Ноће иде, ноће дође.
Једну ноћ га преварили,
Јасан месец изгрејаја, 5
Другу ноћ га преварили,
У собу га намамили,
Сас резу га затворили,
Па се чуди шће работи.
Светува га мала мома, 10
Па му даде бел пешкира,
Да преврже бело грло,
Па да иде уза село.
„Теб’ ће сваки веровати,
Што те грло заболело.“15
