Облага се Петкана
Сас девет мили девера,
Голему њиву да пожње
Што девет рала орала,
Десета брана влачила. 5
Дошла Петкана да жњеје,
Понела дете Јована.
По ручак гу је пожњела,
До икиндију врзала,
Па си пошла на дома. 10
Узеде краву да музе,
Рикну си крава за теле.
Т’г се Петкана сетила
За њојно дете Јована.
Врну се млада Петкана, 15
Да тражи дете Јована.
Виле из гору говору:
„Врћај се, мори, Петкано,
Ми смо ти дете узеле,
У росу смо га бањале, 20
У лисје смо га повиле,
Немаш си више Јована!“
Отиде дома Петкана,
А свекрва си вој говори:
„Је ли ти зборим, Петкано, 25
Тешка је, снао, облага?“
