Терала Станка говеда,
Терала жално плакала.
Срете гу братац Никола:
„Што ти је, Станке, те плачеш?“
Је ли ме, брале, питујеш, 5
Ја ћу ти право казујем:
Мајка ми дома умира,
Татко ми у град затворен.“ —
„Бре, ћути, Станке, не плачи.
Ја ћу ти мајку закопам, 10
Ја ћу ти татка отворим,
Сам ми два да се узнемо.“ —
„Земља те, брале, изела,
Је ли смо божем роднина,
Рођена браћа од чичу, 15
Татковци наши браћа су,
Једна ги мајка родила!“ —
„Бре ћути, Станке, не збори!
Дибока вода род нема,
Високо дрво лад нема, 20
Ситно камење број нема,
Сугаре јагње греј нема —
Убава мома род нема!“
Певач, место записа и напомена
Наста Денић, из Бабичког
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 590.
