Две су сестре равно расле, Заједно су дар правиле, С једну иглу обе везле, С један разбој обе ткале. Па се чуди њина мајка, 5 Како ће им дар подели. „Не брини се, стара мајке, Ми смо саме дар правиле, Саме ће га поделимо!“
Лесковац 1949